Svedoci smo kako nešto što bi trebalo da bude ponos Bečejaca polako propada i uništava se iz godinu u godinu – naše šetalište kraj Tise. Godinama se obećavaju plaža, banja, rekreativni centri, a u stvarnosti neretko nemamo klupu na koju da sednemo, kantu u koju da bacimo smeće, pokošenu travu bez krpelja… Ovih dana kontaktirani smo od strane građana koji žele da ukažu na problem koji su prouzrokovali neki manje savesni građani, ali i vlast koja godinama ništa nije uradila da spreči divljanje na šetalištu kraj Tise. Pao je prvi sneg ove godine i „opasni“ momci su u podnožju dolme vozili aute, trkali se, okretali …Time su, osim što su naružili taj deo i uskratili mogućnost deci da uživaju pred kraj raspusta u ovo malo snega, ozbiljno ugrozili i nasip koji je prva zona odbrane od poplave, što je i zakonom definisano. No, zakon je teško sprovesti kada onaj ko je odgovoran i ko upravlja ovim šetalištem već godinama ne može da postavi znak za zabranu kretanja motornim vozilima po šetalištu i u podnožju dolme.
Pre nekoliko godina odbornici GG “Samo lokalno” tražili su od predsednika opštine da pomogne bečejskim voćarima da im se dozvoli prolaz do njihovih voćnjaka koji je zatvoren posebnom rampom, stubićima i lancem u pravcu ka “žutoj kući”. Tada nam je rečeno da je to zakonski tako određeno i da ne može da se utiče na to. Iako prolazak letnjim putem ka voćnjacima predstavlja mnogo manju šansu da se ugrozi nasip, postavlja se pitanje čiji je interes bio da se zatvori ovaj deo dolme, a čiji je interes da se ne zatvori deo dolme gde je šetalište?
Na celokupnom šetališu ima jedva desetak kanti koje se ne prazne onoliko često koliko je potrebno, a neko je pre neki dan dovukao i trosed, da li želeći da pošalje poruku da ima jako malo klupa ili da još smeća pored onog kojeg već ima ne pravi razliku, nebitno je. Ni za te “domišljate” pojedince nećemo saznati ko su.
Rasveta na celom šetališu je otprilike kao i u celoj opštini, po principu više ne radi nego što radi. Postavlja se pitanje nadležnima i onima koji upravljaju šetalištem, da li su sposobni da urede i održavaju šetalište, da postave vertikalnu signalizaciju koja će definisati ovaj deo samo kao pešačku zonu, da postave ležeće policajce… ? Da li su sposobni da postave kamere, kontrolišu ali i kazne sve nesavesne građane? Da postave nekoliko toaleta? Više kanti za smeće, bolju rasvetu…Ili nisu! Neminovno se postavlja i pitanje da li su dolma, Tisa, centar, parkovi i ostalo vlasništvo svih građana opštine Bečej ili samo nekolicine huligana? Da li ćemo okretati glavu i dalje ili početi da reagujemo?
Ne znamo za vas, ali što je Bjelogrlić rekao – ovaj grad je pomalo i naš, nije samo njihov!