Svake poslednje srede u aprilu obeležava se Svetski dan zaštite od buke čiji je cilj da se građanima podigne svest o štetnom uticaju buke na zdravlje. Šta je buka? Svaki neprijatan zvuk doživljavamo bukom. Procena nekog zvuka kao buke zavisi od njegove jačine, ali i od toga da li je taj zvuk željen ili ne. Na primer, ako smo odlučili da odemo na koncert, to nećemo doživeti kao buku bez obzira što je muzika glasnija jer smo se dobrovoljno našli u toj situaciji. Zagađenje bukom se danas smatra potpuno legitimnim ekološkim problemom pa se analizira u svim ozbiljnim izveštajima koji se bave zaštitom životne sredine, paralelno sa analizom kvaliteta vode ili vazduha, upravljanja otpadom i sl. Izloženost buci, posebno ako je ona kontinuirana, donosi brojne zdravstvene probleme, a deca su osetljivija od odraslih ljudi na buku. Inače, na buku se fiziološki nije moguće navići.
Regulisanje buke u Srbiji
U Srbiji je problem buke regulisan Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini koji je donet krajem 2021. godine. Taj zakon mora da bude praćen nekim koracima na lokalnom nivou koji bi omogućili da zakonska rešenja budu primenjiva u praksi. Recimo, svaka lokalna samouprava bi morala da izvrši akustičko zoniranje. To znači da se utvrde granične dozvoljene vrednosti buke za različita područja: indikatori su drugačiji, na primer, za stambeno područje i za industrijsku zonu, a vrednosti, izražene u decibelima, razlikuju se i od doba dana (dan, veče, noć). Koji su to neki od izvora buke kojima su građani u Bečeju najčešće izloženi?
Saobraćajna buka
Prvo što pada na pamet jeste saobraćajna buka. Brzina vozila, struktura saobraćajnog toka i priroda saobraćajnih površina su faktori buke koju proizvodi drumski saobraćaj. Ovo je ozbiljan problem u siromašnim društvima poput našeg gde je, paradoksalno, javni prevoz gotovo uništen pa se češće koriste individualna vozila koja su starijeg godišta, a saobraćajnice su u lošem stanju. Najčešće su ovoj buci izloženi stanovnici velikih gradova gde je saobraćaj gust, ali neretko se i u Bečeju mogu čuti primedbe građana. Na primer, stanovnici Potiske ulice su se žalili na jurnjavu motora što predstavlja ne samo izvor buke nego i opasnost po bezbednost učesnika u saobraćaju.
Pirotehnička sredstva
Korišćenje pirotehničkih sredstava (vatrometi i petarde) postalo je deo skoro svake proslave svuda po gradu. Roditelji dece sa autizmom, na primer, često upozoravaju koliko tih nekoliko trenutaka, za nekoga "zabavne" buke, predstavlja izvor panike i stresa za njihovu decu. Na žalost, solidarnost koja je temeljno uništavana prethodnih godina ljude mahom ostavlja
ravnodušnim na probleme koji nisu direktno njihovi. Najavljuje se novi Zakon o eksplozivnim materijama, a ostaje nam da vidimo da li će to popraviti situaciju. Ako je suditi prema tome kako se primenjuje Zakon protiv buke, optimizmu nema mesta.
Buka iz kafića
Možda nekome čudno zvuči, ali jedan od izvora buke predstavlja preglasna muzika (živa muzika ili ona sa zvučnika) iz pojedinih ugostiteljskih objekata koji se nalaze u stambenim zonama. Zakon je ovaj problem jasno prepoznao posvetivši mu poseban član i obavezavši kafedžije da obezbede propisane uslove i mere zvučne zaštite. Kontrolu bi trebala da vrši komunalna milicija. Pošto Bečej nema komunalnu miliciju, mada zakon omogućava njeno formiranje, posao zaštite građana od buke u nadležnosti je Inspekcije zaštite životne sredine (mada i druge inspekcijske službe i subjekti zaštite imaju svoj deo odgovornosti).
Zašto je buka iz kafića problematična? Mada ni dnevni ispadi nisu retki, ona se najčešće dešava noću do sitnih sati, urušava pravo građana na mirno uživanje imovine, ometa normalno funkcionisanje i san onih koji žive u okolini. Ta buka je kontinuirana jer se dešava svakog vikenda, nekada i radnim danima, i traje satima. Ona je obeležje komunalnog haosa. Međutim, nije to samo ometanje mira i sna. Danas puno ljudi radi preko interneta i ako posluju sa strancima koji su u drugoj vremenskoj zoni često rade noću. Poslovanje kafedžija ne bi smelo da, primera radi, ometa san ljudi ili njihovo obavljanje posla u svom domu. Zabava je važna i neophodna. Zabavni sadržaji nekada mogu i moraju biti bučni. Važno je zato da se dešavaju van stambenih zona ili ako se događaju u stambenim zonama da budu razumno vremenski ograničeni, a kafići da imaju odgovarajuće mere zvučne zaštite kako zakonska rešenja i nalažu. Stanovnici koji žive u njihovoj okolini (na primer, u delovima Zelene ulice i Uroša Predića) moraju biti zaštićeni od neželjenih efekata buke. Zakon nedvosmisleno poručuje da nisu problem građani kojima smeta buka nego oni koji buku proizvode. Uprkos tome, propisi se prečesto ignorišu i od strane onih na koje se odnose i od strane onih koji bi morali da osiguraju da se u potpunosti i dosledno primenjuju. O kakvoj pravnoj sigurnosti građana govorimo ako su zakoni pretvoreni u mrtvo slovo na papiru?
Zaključak
Kada je buka deo nečije svakodnevice, zdravlje je ugroženo, kvalitet života umanjen, a prava ljudi obesmišljena. Zato bolje, humanije, solidarnije društvo zahteva i drugačiji odnos prema buci od ovog kakav imamo danas. Zbog svega ovoga, UG “Samo lokalno” će se zalagati za poštovanje Zakona i potpunu primenu svih propisa na lokalu.