Namet na vilajet

Kao što na nivou Republike, vlast finansira subvencije i ostalu svoju potrošnju iz smenjenja penzija i povećenja nameta (npr. na gorivo [1]) i drugih obaveza, a neefikasnost javnih preduzeća npr. povećanjem cene struje ili cena usluga – tako i na lokalu – vlast povećava obaveze iz nameta za koje je nadležna. Pored povećanja cene grejanja, smeća i toplane (uprkos nekim predizbornim obećanjima) Opština, između ostalog, uređuje i naplaćuje porez na imovinu, a i taj namet u našoj opštini se osetno povećao, uprkosu ogromnom suficitu!

 

Najveći rast poreskog opterećenja trpe vlasnici poljoprivrenog zemljišta. U odnosu na poljoprivredno zemljište ne samo da je utvrđena veća cena nego je i poreska stopa povećana.

Kako se vidi, opterećenje je povećano sa 1725 din/ha koliko je iznosilo u 2014 godini na 2967,92 din/ha koliko će iznositi poreska obaveza po hektaru u 2018 godini. U procentima, to je povećanje od 72,05% u samo 5 godina. Posebno valja napomenuti da je Opštinsko veće za vreme predsedavanja mr Vuka Radojevića predložilo Skupštini opštine povećanje poreske stope poreza na imovinu na poljoprivredno zemljište koja je iznosila od 31.12.2014 godine 0,15%, a od 01.01.2015. godine iznosi 0,23% (Sl. list opštine Bečej br. 13/2014). Iako brojevi deluju bezazleni i mali prikazani u decimalama, poreska stopa je time direktno povećana bezmalo 54%. Ovo povećanje poreske stope direktno je povećalo i poresku obavezu u istom obimu.

Neverovatan je i rast poreskog opterećenja vlasnika kuća u svim zonama ono iznosi od 27% do 44% samo poslednje godine. Ovaj skok cena je neobjašnjiv obzirom na opšte poznatu činjenicu masovnog egzodusa stanovništva i pada cena kuća.

Kako se vidi u tabelama dole, pad cena kuća je konstantan a samo u 2017. u odnosu na 2016. pad cena je iznosio između 20 i 30%. Sada se cena kuća najedanput strmoglavo uspinje u svim zonama, na vrednosti tako da premašuje cene u 2015. godini. Takođe, deluje neuverljivo i činjenica da su cene svih nekretnina za 2018 u svim zonama beleže isključivo rast ili stagnaciju, što za posmatrani period nikada nije bio slučaj.

[1]Tako npr. zajedno sa PDV i akcizom „udeo“ države u maloprodajnim cenama goriva je od 55,9%  kada je u pitanju benzin do 48,5 %  kod TNG-a. Poslednje povećanje je bilo 01.02.2017. godine

Namet na vilajet