Posle više decenijske nebrige o Kanalu DTD gradjani Bečeja su se obradovali kada su prošle godine ugledali mašine koje su počele izmuljavanje kanala. Naime problem zagadjenosti VBK vuče se već dugi niz godina i za njegovo rešenje zainteresovana je i Evropska unija, čije su članice više puta pokazivale dobru volju da pomognu u pronalaženju rešenja.U mnogim studijama se navodi da je zagadjenost VBK jednaka zagadjenosti fekalnih voda.
Ono što je najzabrinjavajuće jeste desetogodišnje istraživanje primarijusa dr Miomira Milojevića koji je bio načelnika Grudnog odeljena u opštoj bolnici u Vrbasu, koje je dokazalo da postoji uzročno-posledična veza bolesti i života pored kanal a koje je potvrdilo sumnje gradjana Kule,Vrbasa i Srbobrana da ljudi koji žive pored VBK masovno oboljevaju od karcinoma. Ovakvo istraživanje ne postoji za stanovnike koji žive pored VBK u Bečeju.
Uzimajuci sve ovo u obzir razumljiva je bila radost ljudi u Bečeju kada su ugledali čišćenje kanala u koji su se njihovi očevi nekad kupali a dedovi pojili krave i konje a oni sad ne mogu ni ribu da pecaju. Ali njihova radost ubrzo je utihnula jer im nije bilo jasno zašto se mulj ostavlja pored kanala umesto da se odmah nosi. Mulj je stajao bezmalo godinu dana na 15 metara od prvih kuca, na 5metara od dečijeg igrališta i na samoj takozvanoj „bečejskoj stazi zdravlja“. Ako se uzmu u obzir sva ova istraživanja, kao i to da je vise od 20 godina posle svakog pomora riba popularno zvanog „zaguš“ koji se dešavao u kasnu jesen kada bi fabrike pojačale puštanje otpadnih voda u VBK , zaguš bi se najduže zadržavao u ovom delu VBK pre puštanja u reku Tisu, zabrinutost gradjana za svoje zdravlje kao i zdravlje svoje dece deluje sasvim opravdano.
Ovih dana konačno je krenulo uklanjanje mulja sa obale kanala ali odlaganje istog se vrši tako što se popunjava površina koja se takodje nalazi u naseljenom mestu. Bivši predsednik opštine Kula i član radne grupe za revitalizaciju kanala Svetozar Bukvić kaže: „Posao ne može da se uradi na prečac, jer je kanal degradiran 150 godina. Nauka će morati da da svoju reč, jer je to takvo zagadjenje kakvo zemaljska kugla ne pamti. Oni koji budu učestvovali u čišćenju kanala – biće heroji!“
Vanja Barišić Joković nekadašnja portparolka Vojvodina voda kaže izmedju ostalog sledeće: “Da bi se odredila tehnologija odmuljavanja, potrebno je završiti analize i provere sastava mulja. Tek tada će se znati kako deponovati izvučeni mulj. Preciziranje muljne sedimentacije je ključan rezultat i određuje gde će se kopati rupe, kako će se zemljište zaštiti od oceđivanja uskladištenog mulja, kojim vrstama drveća i zelenila će se naknadno pošumljavati teren nad deponijom i da li će, eventualno, mulj sa pojedinih deonica morati biti sušen, briketiran pa spaljivan u posebnim pokretnim postrojenjima“.
Sa pravom se pitamo šta je nauka rekla o sastavu mulja? Kao i da li i kolika opasnost postoji za stanovnike Bečeja zbog načina na koji se odlaze mulj? Da li zbog sitnog profita neko reskira budućnost i zdravlje naše dece?