Slika Dragan Stojanović- Politika
Premda smo bezbroj puta sa skupštinske govornice ukazivali na formalne i tehničke propuste prilikom izrade važnih akata, kao što je na nedavno održanoj 33. sednici bila Odluka o završnom računu budžeta opštine Bečej za 2017. godinu, ni ona nije prošla bez istih.
Naime, sa formalne strane gledano ovakav kakav je predložen, i na žalost izglasan, završni račun je nepotpun i kao takav morao je, po našem mišljenju, biti povučen sa dnevnog reda i vraćen na doradu.
Već dve godine za redom lokalna samouprava bira istog revizora (Anica Krstić), odnosno isto lice je potpisalo izveštaj eksterne revizije, što je smatramo suprotno zakonu o reviziji: „Licencirani ovlašćeni revizor, odnosno ključni revizorski partner može ponovo da obavlja reviziju kod istog obveznika revizije dve godine od datuma potpisivanja poslednjeg revizorskog izveštaja za tog obveznika u skladu sa uslovima iz stava 1. ovog člana.” Interesantno je da ovu našu primedbu niko od izvestilaca nije komentarisao.
Vrlo slično prošlo je i naše zapažanje koje smo izneli da predsednik opštine kao izvršilac budžeta nije potpisao niti ovaj dokument, ali isto tako unazad dve godine koliko je aktivan ovaj saziv skupštine, niti jedan drugi važniji akt vezan za planiranje ili izvršenje budžeta. On svakako može da ovlasti drugo lice za potpis – zamenika koja ga menja, ali samo ukoliko je odsutan ili sprečen. Da li je moguće da je baš za svaki akt vezan za izvršenje budžeta predsednik opštine bio odsutan ili sprečen, ili je u pitanju problem pozivanja na odgovornost jednog dana, ostavljamo građanima da sami procene.
Ako se na sve to doda i činjenica da nijedan obrazac u materijalu nije potpisan, postaje jasno da je akt nepotpun i samim tim neupotrebljiv. Naš predlog da se akt kao takav povuče i pošalje na doradu, prošao je bez ikakve reakcije. U stvari, nastavilo se sa uobičajenom praksom usvajanja svega što Opštinsko veće predloži. Zbog čega je problem da predsednik opštine potpiše akte o izvršenju budžeta? Takav postupak nameće pitanja o tome da li je sa dokumentacijom sve u redu, da li se budžet izvršava po zakonu, ako glavni i odogovorni izvršilac budžeta iz nekog razloga ne potpisuje akte.
Više puta smo, takođe, upozoravali na visinu deficita, koji je kako sada vidimo zvanično 143 miliona, tačnije 13,13% tekućih prihoda, tako da često ponavljana priča o suficitu ostaje samo bajka izvršne vlasti za one koji u bajke žele da veruju.
Mi nismo protiv budžeta koji bi suštinski bio investicioni, a ne samo da se naziva tako, jer bitno je uvek imati na umu da građani teško finansiraju ideje koje ne dovode do novog zapošljavanja. Dokle god u ovom aktu stoji da je opština ostvarila prihod od poreza na zarade za skoro 41 milion manje u odnosu na 2016. godinu, nema ni pomena o investicionom budžetu. Taj podatak je u stvari indikator visoke stope nezaposlenosti i odliva stanovništva. Jednostavno se ne vide efekti tih silnih investicija koje se stalno pominju. Sve je manji priliv u opštinsku kasu po osnovu poreza na zarade. Sve bombastične izjave vrlo brzo padaju u vodu kad se pogledaju brojke.
U prilog tome ide i činjenica da se u izveštaju o sprovedenim projektima ne navode svi podaci koji moraju da prate izveštaj o projektima koje budžet finansira. Kao da ti projekti nemaju nikakve ciljeve, čak se ne navodi ni ko su odgovorna lica. Ovog izveštaja praktično uopšte nema jer on ne sadrži ništa od onoga što je pravilnikom ministarstva propisano.
Još jedan podatak iz ovog akta jeste da su obaveze po osnovu uzetih kredita 196 miliona, kao i ostale obaveze budžeta u iznosu od 173 miliona, dakle budžet opštine je u ozbiljnom minusu. Pa opet, pored ovolikog duga ide se na još zaduživanja za nove automobile i druge neinvesticione projekte.
Jasno je da će ovi minusi biti pokriveni novim nametima građanima, kao što je npr. povećanje poreza na imovinu koji su građani već imali prilike da osete na svojoj koži, ili tačnije u svom novčaniku.
Kada je većinom glasova usvojen budžet za 2017. predsednik opštine je najavio kako ćemo videti svi mi kada „Vodokanal“ uplati sledeće godine dobit u budžet. Tada je to bilo zgodno izjaviti, ali evo, od dobiti ništa, imamo gubitak od 6 miliona, što piše zvanično na njihovom sajtu. Ovih dana smo svedoci i da je „Toplana“ ponovo u blokadi i to preko 70 dana (mada joj je i ove godine iz budžeta uredno preneto 18 miliona dinara na ime subvencija, plus kredit sa sve jemcima), svedoci smo da plate kasne u FTO „Link“-u, itd. Novac odlazi, ali problemi očigledno ostaju.
I dok su subvencije „Toplani“ realizovane u iznosu od 95 %, program razvoj poljoprivrede realizovan je svega 56%! Zbog čega se ne ostvaruju programi u ovoj oblasti? Novca ima, ako je suditi po prihodnoj strani, ali se realizuje jedva preko pola. U čemu je problem? Mi smo poljoprivredna opština, potrebna su takva ulaganja, šta je razlog ovog disbalansa? Toplani može, a poljoprivredi na kašikicu.
Po svemu sudeći, budžet „škripi“, ali zato glasačka mašina radi kao podmazana te je i ova Odluka izglasana većinom glasova odbornika vladajuće koalicije.