Iako je svuda u svetu danas 18. decembar, u opštini Bečej vreme je stalo. Tamo još uvek nije ni 30. novembar što je zakonski rok za donošenje odluke o cenama po kojima će se utvrđivati porez na imovinu za sledeću godinu.
Opštinska vlast, u kojoj su svi funkcioneri poduplani zamenicima, jednostavno nije u stanju da „provuče“ akt na vreme i to kroz praktično jednostranačku skupštinu. Skupštinu čija poslednja zasedanja sa po 40-ak tačaka traju jedva nešto više od pola sata – sat, praktično bez raspravljanja.
Tako se tek sada, polovinom decembra, sprovodi javna rasprava za odluku koja je trebala biti doneta i objavljena do 30. novembra tekuće godine – što je rok koga postavlja Zakon o porezima na imovinu.
To inači nije prvi put da opština Bečej flagrantno krši Ustav, što je u nekoliko navrata potvrdio čak i ovakav Ustavni sud kakav imamo. Samo poslednji u nizu primera je cenovnik toplane, lokalnog gubitaša, koji godišnje prima i do 20 miliona subvencija iz opštinskog budžeta, za koga skupština jednostavno nije umela da donese cenovnik po propisanoj uredbi vlade.
Poučeni verovatno tim primerom, da odluke Ustavnog suda praktično ne znače ništa, jer se samo konstatuje nezakonitost, a naplaćeno kao u primeru toplane ostane, opštinska uprava u Bečeju se pravi da još uvek nije prošao 30. novembar, i trenutno sprovodi javnu raspravu o predlogu odluke koja je uveliko morala biti doneta i objavljena pre 15 dana.
Sada je, međutim, stvar mnogo ozbiljnija, jer se ovim zakasnelim aktom pokušava po isteku zakonskog roka – dakle nezakonito – podići poreska osnovica, između ostalog, za poljoprivredno zemljište, sa ovogodišnjih 129 na 137 dinara po metru kvadratnom – poreske osnovice. Na atar od oko 45 000 hektara to nije zanemarljiv iznos (sa oko 1930 dinara po jutru cena se povećava na oko 2050 dinara) koji će po ovakvoj odluci plaćati ko drugi nego građani.
Opština čuvena po referendumu o otcepljenju celog sela, na putu je da bude još čuvenija po tome što njena Skupština ima vremensku mašinu.